Pisanje rukom u doba tastature – Ima li smisla ili ne?

Treba li deci elementarna veština svojeručnog pisanja u vreme tastature i ekrana na dodir? Već su ustaljeni stavovi nekih da suština nije u samom pisanju nego u protoku i obradi informacija te da je svejedno da li će se taj proces odvijati digitalnim ili analognim putem. Da li je zaista tako? Kako tačno, tehnički i hronološki, treba da teče proces razvoja pisanja (i pismenosti) kod dece?

Napomena: Svi tekstovi i fotografije na sajtu www.kamenpapirmakaze.rs su autorski i molimo da ih ne kopirate na druge sajtove, forume, Fejzbuk stranice. Ukoliko želite da ih podelite sa drugima koristite link/URL ili dugmiće za deljenje na kraju teksta.

– Ne smemo dozvoliti da digitalni svet oduzme našoj deci značajna iskustva koja imaju stvaran uticaj na ubrzani razvoj mozga dece. Svojeručno pisanje, neuredna slova i sve što ide uz to, čine da zaista usvojimo pisanu reč i njenu suštinu – Dr Virginia Berninger, profesor edukativne psihologije, Univerzitet Vašingtona.

Kako bismo odmah razgraničili zašto je svojeručno pisanje važno, osvrnućemo se na pisanje Njujork Tajmsa o četiri naučna istraživanja koja pronalaze jasnu vezu dobrog pisanja rukom sa boljim uspehom u školi.

Ispod ovog poglavlja sumirali smo zaključke koji vam mogu koristiti da već od danas obratite pažnju na to da Vaše dete provede više vremena sa olovkom u ruci.

4 naučna istraživanja o prednostima svojeručnog pisanja

1. Svojeručno oblikovanje slova godi mozgu

Relationships of Attention and Executive Functions to Oral Language, Reading, and Writing Skills and Systems in Middle Childhood and Early Adolescence

Istraživanje objavljeno u časopisu Teškoće učenja proučavalo je kako je “govorni i pisani jezik” povezan sa pažnjom i “izvršnim sposobnostima” dece (naročito sposobnosti planiranja). Naučnici su posmatrali decu viših razreda osnovne škole, sa i bez teškoća u učenju i zaključak je bio sledeći:

– Dokazi iz ove i drugih studija ukazuju da pisanje – oblikovanje slova (i reči) potezima ruke – dodatno aktiviraju mozak i pomažu deci da obrate više pažnje na pisano izražavanje.

Autorka studije kaže da je teorija o pisanju kao čisto motoričkoj veštini jednostavno pogrešna:

– Kada pišemo, koristimo motoričke regije u mozgu, motoričko planiranje, motoričku kontrolu, ali ono što je naročito bitno – koristimo regiju mozga gde se spajaju vizuelno i leksičko (fusiform gyrus – regija u mozgu koja obrađuje infromacije o bojama, prepoznaje lica pred nama i raspoznaje napisane reči).

2. Deca treba da misle o sadržaju a ne da se muče samim pisanjem

Handwriting in early childhood education: Current research and future implications

Godine 2015. objavljeno je drugo istraživanje u časopisu Pismenost u ranom detinjstvu, i tu je izneseno nekoliko mogućih razloga zbog kog postoji veza između uspešnog svojeručnog pisanja i uspeha tkom školovanja:

  • deca koja uredno i lepo pišu (uvežbano) dobijaju bolje ocene zato što je nastavnicima lakše da čitaju njihove odgovore
  • deca koja loše pišu previše energije i pažnje troše na ove “trivijalne” procese prilikom pisanja radova pa ne mogu da se fokusiraju na sam sadržaj.

Autorka ove studije kaže da kod dece nižeg ekonomskog staleža postoje dokazi da ona deca koja imaju fine motoričke veštine pre polaska u školu postižu bolje rezulate kasnije tokom školovanja:

Slova moramo “videti u svom mozgu” kako bismo mogli da ih napišemo na papiru, a istraživanja aktivnosti mozga pokazuju da se regija koja obavlja ovaj proces razlikuje kod dece koja imaju problema sa pisanjem.

Čak i skeniranje aktivnosti mozga kod odraslih tokom čitanja pokazuje da se aktiviraju i delovi koji su povezani sa motoričkim procesima. To je naučnicima bio znak da i tokom samog čitanja naš mozak i dalje slova povezuje sa procesom stvaranja slova kod svojeručnog pisanja.

3. Pisana “pisana” ili pisana “štampana” slova?

Modes of Alphabet Letter Production during Middle Childhood and Adolescence: Interrelationships with Each Other and Other Writing Skills.

Naučnici su se u ovoj studiji čak bavili temom kako pisana slova imaju prednost nad “štampanim” slovima koja su takođe napisana rukom. Zaključak je da već u četvrtom razredu osnovne škole može da se primeti značajna prednosti korišćenja pisanih slova, kako za “speling” u engleskom jeziku tako i za samu konstrukciju rečenice.

Navodi se da je ovo možda zbog toga što povezivanje poteza pojedinačnih slova prilikom pisanja reči i rečenica vodi ka lakoći pisanja koja omogućava koncentraciju na sadržaj. Naravno, drugi razlog može biti i taj što svako ko piše aktivno (relativno često) pokazuje tendenciju da piše pisanim slovima jer mu je to prirodnije i jednostavnije.

To znači da proces možda teče i naopako – da, kao i odrasli, i deca koja već u početku pišu više olovkom na papiru zapravo pišu radije pisana slova jer im je tako lakše. I dok ona napreduju sve više, ona deca koja pišu ređe ostaju pri “štampanim” slovima, što im dodatno sve više otežava pisanje, ali i izražavanje, i sve više zaostaju za svojim uzrastom, ne samo u pisanju nego u obrazovanju uopšte.

A zašto od četvrtog razreda? Jednostavno, tada zahtevi u školi postaju zahtevniji, sadržaja je više i razlike postaju sve drastičnije između dece koja su zaista savladala pisanje i one dece koja to do tad nisu stigla da učine. Ova razlika često može imati uzroke u predškolskom uzrastu kada bi trebalo da je razvijena fina motorika šake neophodna za uspešno pisanje o čemu takođe možete čitati na sajtu Kamen Papir Makaze. Više o ovome na linkovima na kraju teksta.

4. Napisana slova su različita i to odlično za Vaše dete!

Na univerzitetu Indijane profesor Karin Džejms skenirao je mozgove dece koja još uvek nisu znala da pišu i zaključio da njima slova predstavljaju samo slike bez naročitog značenja – “reaguju kada vide slova isto kao kada vide geometrijski oblik poput trougla”.

Nakon što su naučila da čitaju, obrasci aktivnosti u mozgu pokazuju da on “čita” slova potpuno drugačije, aktivirajući nekoliko regija koje ne koristi za “obične” slike (fusiform gyrus, inferior frontal gyrus, posterior parietal regiju). Sve to su iste regije koje se aktiviraju i kod odraslih, a ovde je bila reč o deci koja su tek počinjala da se uče pismenosti.

Slova koja deca napišu sama veoma su neuredna i različita, i to je na neki način dobro za to kako deca uče stvari. Čini se da je taj izostanak uniformnosti simbola jedna velika prednost svojeručnog pisanja – kaže ovaj naučnik.

Profesor Karin podseća i na naučne dokaze da i studenti koji pišu rukom lakše pamte zapisano od onih koji pišu svoje zabeleške sa predavanja na računaru. On uzrok vidi u tome što se razlikuju aktivnosti mozga prilikom ova dva procesa, a što se može uočiti i kod veoma mlade dece.

Bonus – Prednosti pisanja pomoću tastature

Da, i pisanje na tastaturi ima jednu ogromnu prednost – na tastaturi se piše istovremeno sa dve ruke! Naravno, osim ako niste državni službenik koji kažiprstom prebira po tastaturi kao da prepira žižljiv pasulj.

Pravilnim pisanjem na tastaturi ubrzava se koordinacija ruku, vizuelne percepcije i mozga. Ova koordinacija u jednom trenutku (relativno brzo), postaje toliko savršena da sam proces pisanja ne zahteva gledanje u napisano – dete može gledati u dokument koji prepisuje i samo povremeno kontrolisati rezultat svog pisanja.

– Zalažemo se za to da deca postanu hibridni “pisci”. Štampana slova za bolje raspoznavanje reči. Zatim pisana slova za zapisivanje misli, i tek zatim, kasnije u osnovnoj školi, pisanje na tastaturi – Dr Virginia Berninger, profesor edukativne psihologije, Univerzitet Vašingtona.

Veština brzog pisanja na tastaturi detetu će svakako biti neophodna za bezbroj poslova koje će možda obavljati jednog dana, uključujući i programiranje.

Naravno, ovo ne važi za pisanje na “tastaturi” mobilnog telefona koja aktivira samo palac jedne ruke. Mada možemo se setiti i nekih prednosti pisane komunikacije putem kratkih poruka (Facebook, Viber, SMS, itd):

  • semantički pristup jeziku gde, naročito u engleskom, skraćenice i kombinacije slova i brojeva označavaju istovremeno i reči, sintakse i zvukove i slike (LOL, LMFAO, H8U, 4U, itd)
  • jezgrovitost izražavanja – možda najbolji primer je Tviter gde milioni ljudi u porukama od svega 140 slovnih mesta sa razmacima uspeva da iskaže neverovatne stvari i da probudi najrazličitije emocije kod čitalaca.

Imajte u vidu da su na pomolu i neke nove vrste “tastatura” koje uskoro donekle mogu da izmene ono što danas pod ovim podrazumevamo, ali suštinski to ne menja ništa navedeno u ovom tekstu.

Preporuke za pisanje dece u predškolskom uzrastu i nižim razredima osnovne škole

Naučnici preporučuju učenje pisanja “štampanih” slova tokom savladavanja pisma, zatim dve godine učenja i uvežbavanja pisanih slova (od trećeg razreda), a tek zatim sistematsko učenje pisanja pomoću tastature – sa obe ruke (mobilni telefoni se ne računaju! :).

Pregled uzrasta dece i važnih aktivnosti i posledica vezanih za pisanje:

1-3 godine – Ativni prsti – Osnovni uslov da dete nesmetano piše jeste da ima razvijene mišiće šake i prstiju neophodnih za pisanje već u prvim godinama života). Za ovo nisu dovoljne klasične “bezbedne” igračke za malu decu koje se drže isključivo celom šakom – Zato je važno igrati se bockicama ili čačkalicama!

4-5 godina – Fina motorika – Kada su razvijeni mišići u šaci i prstima oni treba da “nauče” da komuniciraju međusobno (koordinacija, fini potezi, ograničavanje pokreta, itd). Ovo nije moguće bez prethodne pripreme (znate kako i Vas zaboli šaka kad treba rukom da popunite i poduži formular zato što inače ne koristite olovku).

6-8 godina – Učenje i vežbe pisanja – Dete sad ima razvijene mišiće šake, finu motoriku šake, i vreme je da ih upotrebi za pisanje! Mnogi problemi sa pisanjem koji nastaju u ovom uzrastu zapravo su počeli mnogo ranije, zato što su preskočeni ili kasne prva dva navedena koraka (dete će se žaliti na bol u ruci, biće frustrirano zato što ne može da nacrta petlju za slova, itd).

9-10 godina – Tečno pisanje pisanih slova – Ako je sve do sada učinjeno valjano i na vreme, dete će u 10. godini verovatno pisati i brže i lepše od Vas. Jednostavno, biće “u treningu” i biće mu lakše da zapiše nešto rukom nego na računaru pomoću tastature. Neće imati problem da “hvata beleške”, da završi diktat, da napiše zadatak iz srpskog jezika…

A onda… Onda je red i na usavršavanje pisanja na tastaturi uz sve gorenavedene prednosti koje takvo pisanje nosi.

A šta se u stvari dogodilo za sve to vreme? U celom ovom procesu Vaše dete je zapravo naučilo da:

  1. razlikuje slova u odnosu na “proste” geometrijske slike (trougao, krug, kvadrat)
  2. razlikuje slova međusobno, da im zna “zvuk” i način na koji formiraju reči
  3. piše slova samostalno i “sklapa” prve reči
  4. sastavlja prve rečenice i misli na papiru
  5. redovno usavršava finu motoriku svojih šaka
  6. tečno piše po diktatu i relativno lako piše svoje rečenice
  7. brzo zapisuje usputne zabeleške
  8. piše pomoću tastature sa obe šake bez gledanja u svoje prste…

– Moja istraživanja fokusiraju se na to kako učimo i pravimo interakcije sa svetom pomoću ruku, i koliki značaj to ima na naš kognitivni razvoj i sposobnosti. Svojeručno pisanje može menjati mozak i uticati na njegov razvoj – Dr Virginia Berninger, profesor edukativne psihologije, Univerzitet Vašingtona.

Nažalost, pogrešno razumevanje svih procesa koji se odvijaju kada pišemo svojeručno, dovodi do toga da sve češće čujemo kako to detetu ionako nikad neće trebati. Ali, ako je to tako jednostavno, i samo sebi korisno, da li smo apsolutno sigurni da dete koje se ne snalazi sa svojeručnim pisanjem ima bolje literatne i govorne sposobnosti od dece koja sa pisanjem nemaju problema? Ili se manjak ovih veština prenosi, makar i tiho, i na mnoge druge oblasti procesa razvoja i obrazovanja?

Preporučujemo za čitanje:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *