Papir – trag

Papir je nekoliko hiljada godina deo civilizacije, i, ne bez razloga, te milenijume obeležio je ubrzan razvoj čoveka i društva. Isto je i sa vašim detetom – bez papira nema ni napretka!

Napomena: Svi tekstovi i fotografije na sajtu www.kamenpapirmakaze.rs su autorski i molimo da ih ne kopirate na druge sajtove, forume, Fejzbuk stranice. Ukoliko želite da ih podelite sa drugima koristite link/URL ili dugmiće za deljenje na kraju teksta.

Verovatno će jednog dana ekrani sasvim zameniti papir za čitanje i pisanje, ali, vaše dete raste danas, a jednog dana biće kasno ako danas ne iskoristite značaj papira za detetov razvoj.

Papir ima bar četiri važne uloge u odrastanju vašeg deteta:

  • prazan papir – površina na kojoj ostaje trag olovke, gde se može preneti svet viđen očima vašeg deteta i preispitan u glavici…
  • papir knjige ili novina – površina na kojoj se može čitati trag koji je ostavio neko drugi, preko koje se može komunicirati sa drugim ljudima, svetovima, kontinentima…
  • papir za igru – papirni avioni, papirne kape, papirni brodići, origami figurice…
  • upotrebni papir – ubrusi, maramice, toalet papir…

Međutim, ono najznačajnije kod papira jeste trag koji nosi! Nekada smo taj trag ostavljali na zidovima pećina, štapom u pesku, dletom u kamenu… Danas imamo papir svuda oko nas, i, čak i kada neće trajati više od nekoliko dana, papir ima nekoliko važnih simboličkih i obrazovnih karakteristika za vaše dete:

  • “crno na belo” – nacrtana slika ili napisana reč koju nosimo u glavi, na papiru deluje svečanije, ozbiljnije, “zvaničnije” zato što ostavljamo trag
  • predstavljanje sebe svetu – taj trag mi putem papira delimo sa drugima koji u trenutku nastanka traga i ne moraju biti tu, to nam daje mogućnost da na miru, sami, koncentrisani, napišemo ili nacrtamo nešto, a zatim da “delo” podelimo sa drugima (u usmenoj komunikaciji sve je brže i nema mesta i vremena za “introspekciju”)

I, ne zamerite, moramo ovde staviti i jednu napomenu – neka vas dete bar jednom nedeljno vidi kako držite u ruci papir sa slovima, bez slika (ne novine, ne magazini, ne flajeri iz radnji). Ako nemate vremena da čitate knjige, odštampajte ono što vam treba za posao pa to čitajte.

Neka dete vidi da se sa tih 30 slova rađaju uvek druge rečenice, uvek druge teme, uvek drugi svetovi. Neka doživi sasvim prirodno, bez straha, bez iznenađenja, papir koji je sav ispunjem tim čudnim malim simbolima. Tako se i jednog dana neće plašiti stranice udžbenika, pisanog zadatka, izveštaja na poslu ili ugovora sa bankom (računajući i “sitna slova”).

Pružite detetu taj divni zvuk šuškanja papira. Tako se stvara veza sa poznatim okruženjem. Ta će se veza sutra preneti na školu i posao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *