Igra čačkalicama – prečica do dobrog obrazovanja i karijere

Igračke za bebe i sasvim malu decu dizajnirane su tako da je mogućnost povreda i opasnih situacija svedena na minimum. Nažalost, među posledicama ove težnje krije se i veliki problem koji može imati dugoročne posledice na proces razvoja i obrazovanja deteta, a zatim i cele profesionalne karijere, bez obzira da li će se ona kretati u smeru intelektualnog rada, muzike ili zanata.

Napomena: Svi tekstovi i fotografije na sajtu www.kamenpapirmakaze.rs su autorski i molimo da ih ne kopirate na druge sajtove, forume, Fejzbuk stranice. Ukoliko želite da ih podelite sa drugima koristite link/URL ili dugmiće za deljenje na kraju teksta.

Sa ciljem da se postigne maksimalna bezbednost igračaka, zakonodavci traže ispunjenje određenih standarda koje proizvođači moraju da ispune. Kod igračaka za bebe i veoma malu decu jedna od najvažnijih karakteristika jeste da nema delova koji mogu da povrede ili ugroze bezbednost dece (pa i života):

  • sitni nezavisni delovi koje deca mogu da progutaju, da ubace u grlo ili dušnik
  • duguljasti “šiljati” delovi kojima deca mogu da se ubodu ili da ih progutaju
  • dugački elastični delovi kojima deca mogu da se priguše – npr. bilo kakve trake, konopci, kablovi od dečjih telefona, po evropskim standardima ne smeju biti duži od 30cm kako ne bi mogli da se upletu oko vrata i da guše dete.

Međutim, posledica ovoga jeste to što igračke za decu tek nakon nekoliko prvih godina života (najmanje tri) počinju da dobijaju neki “zanimljiviji” oblik koji više liči na upotrebne predmete (gde nije sve kompaktno, okruglo, jako pričvršćeno, nelomljivo). S obzirom da postepeno ovakve “bezbedne”, “sertifikovane” igračke (pa i igračke koje samo “liče na sertifikovane”) dominiraju i našim tržištem, roditelji treba da učine dodatni napor da nadomeste ono što deca njima gube.

Najveći problem dečjih igračaka za najmlađi uzrast jeste to što ne aktiviraju prste šake!

Stvar je u tome da su sve igračke pravljene kompaktno, tako da se drže celom šakom bez potrebe korišćenja pojedinačnih prstiju. Ukoliko se ne obrati posebna, dodatna pažnja, ni “najbolje” ni “najskuplje” igračke neće biti dovoljne da se razvije fina motorika šake i prstiju.

U ovom tekstu govorićemo o jeftinom i “opasnom” rešenju za ovaj problem – igri čačkalicama kojom vaše dete može da se zanima i da uči već pre drugog rođendana.

pisanje-vezbanje-ruka-saka-misici-jezik

Zašto su “najbolje” igračke za bebe i sasvim malu decu – nedovoljne za razvoj?

Ako se dete do četvrte godine igra samo i isključivo igračkama koje su zakonodavci i proizvođači za njega predvideli, ostaće “samo” još oko tri godine do polaska u školu. Za te preostale tri godine dete treba da savlada finu motoriku tri “glavna” prsta dominantne ruke:

  1. palac (koji je razvijen kod svih primata)
  2. kažiprst
  3. srednji prst.

Ovo su tri prsta kojima će upravljati olovkom, ili muzičkim instrumentima, ali i mnogim drugim “alatkama” za precizne operacije – od makazica i grickalica za nokte, do konca za zube, pincete i maskare ili udice jednog dana. Igra čačkalicama može omogućiti jednostavan, bezbolan, postepeni prelaz od jednostavnih ka složenim pokretima dečje šake.

cackalice plastelin jez

Da bi prelaz iz jedne faze u drugu bio nesmetan, važno je da se posvetite detetu da aktivno počne da koristi pojedinačne prste a ne samo celu šaku. Koje su to faze prelaska:

  • godinu do godinu i po dana – prvi kontakt sa raznim pisaljkama (olovke, krede, magnetne olovke za table za crtanje, itd)
  • godinu i po do dve godine – učenje držanja olovke, prvo “smisleno” crtanje (ograničavanje na površinu papira, prvi kružni pokreti, prve krive linije, prvo razumevanje i reakcija na proces nastanka crteža i pojave poznatih im slika i oblika)
  • dve do tri godine – prvi “crteži”, samostalno crtanje, korišćenje različitih boja
  • tri do četiri godine – sasvim samostalno crtanje prepoznatljivih elemenata (ljudska figura, drvo, kuća, sunce, trava, nebo)
  • pet do šest godina – “usavršavanje crtanja”, početak pisanja slova
  • sedam godina – polazak u školu i početak aktivnog pisanja.

Problem postaje dugoročan ukoliko prelazak između bilo koje od ovih faza kasni više nego što je dete objektivno u stanju da isprati (čak i kada je to nešto kasnije od gore navedenih vremenskih intervala).

Gde zapravo leži opasnost? U pomenutom problemu da u periodu od godinu do četiri godine igračke za decu uče dete da drži sve predmete samo šakom. Ako se ne posvetimo detaljnije ovom problemu dete će zbog toga imati tendenciju da drži olovku kao čekić – celom šakom i jako će biti teško odučiti ga od toga. Razlog je jednostavan – bol.

Malo po malo, doći će trenutak da dete mora da piše slova a to neće biti moguće držeći olovku na dlanu. Ako tek tada počne da aktivira pojedinačne prste, a naročito tri “glavna” prsta dominantne ruke, dete će imati fizički/telesni problem da normalno uči slova i piše. Naime, suštinski problem nije čak ni samo u tome što dete nema razvijenu finu motoriku šake da može da piše slova.

Suštinski problem je to što pojedinačni prsti zapravo nemaju ni razvijene mišiće koji su preduslov za bilo kakav dalji napredak! Posledice mogu biti:

  • grč u celoj šaci i podlaktici pri pokušaju da se upravlja olovkom dok se pišu (sitna) slova
  • bol u šaci i ruci kao posledica grča
  • otpor prema pisanju kao posledica bola netrenirane šake
  • otpor prema slovima kao posledica otpora prema pisanju
  • otpor prema školi uopšte, ili jednostavno manjak posvećenosti i zainteresovanosti kao posledica podsvesne asocijacije na bol i frustracije koji proizvodi naprasni intezivni razvoj fine motorike šake i prstiju šake
  • usporen razvoj u prvom razredu koji čini da se u narednim školskim godinama dete oseća kao autsajder (što se lako može preneti i na celo školovanje pa i profesionalnu karijeru, posredno i neposredno).

Sve ove fizičke posledice pratiće i mentalne – dete će biti frustrirano što nešto ne može da izvede! A glavni razlog koji ga koči je to što nema odgovarajuću mišićnu “masu” prsta i šake.

Na primer, svi mi znamo šta treba učiniti da bi se lopta “zakucala” u koš, ali to ostaje samo teorija ako nismo radili mnogo na “pumpanju” odgovarajućih mišića, naročito u listovima, a tek potom i uvežbavali “finu motoriku” odraza. Isto je tako i sa treningom prstiju i šake za pisanje.

Zamislite da vas neko pošalje pod koš i insistira da morate da zakucate loptu! Ako to ne učinite (a evo vidi sva druga deca mogu!) onda ste neuspešni, loši đaci, niste baš za to, itd. Ista će biti situacija i sa vašim detetom ako mu ne pomognete sa onim što ne mogu da mu pruže “bezbedne” igračke.

Od čačkalice do uspešne profesionalne karijere!

Verovatno najbolja i najjeftinija alatka za vežbanje fine motorike šake i tri “glavna” prsta dominantne ruke neophodna za pisanje, jesu obične čačkalice*. U komad hleba, u plastelin, u krompir, u kućni sunđer, u komadić voća, jednostavno je nemoguće ubosti čačkalicu bez korišćenja potpuno ista tri prsta koja su nam potrebna za pravilno držanje olovke i pisanje.

*Nekada su bile popularne i “bockice” koje imaju sličan efekat. I danas ih ima u radnjama, ali zbog strahova roditelja i opasnosti od gutanja tako sitni delići praktično su nedostupni za decu mlađu od tri godine, a onda je već dosta kasno da se zainteresuju za njih (njima je to premala “rezolucija” crteža 🙂 Dodatno, dok se igrate, nije isto da li će dete da proguta krutu plastičnu bockicu ili komadić hleba, pa i živog testa ili plastelina. 

Već sa godinu do godinu i po dana možete sesti za sto, dete staviti u krilo, uzeti čačkalicu i grudvicu hleba i – vežbati bockanje. Čak i ako to prvi put bude pre nego što dete treba da krene u predškolsko – sve je u redu, ne kasnite!

Bockanje čačkalicom dovoljno je “egzotično” za dete koje se do tad sretalo samo sa “bebastim” igračkama da motiviše dete da učestvuje u igri. Naravno, ako je dete relativno mirno i pažljivo možete koristiti i 15-20 čačkalica da napravite i celog ježa!

cackalice plastelin lolipop

VAŽNO: Naročito u početku, obavezno obratite pažnju na to da vaša ruka uvek bude preko one ruke deteta u kojoj drži čačkalicu kako se dete ne bi ubolo čačkalicom u lice nehotičnim savijanjem ruke u laktu. Ako primetite da je Vaše dete mirno i da ume sa pažnjom da se igra čačkalicama, šanse da se povredi skoro da ne postoje.

Ako dete sa dve godine može samostalno da ubode 15-20 čačkalica u grudvicu od plastelina ili svežeg testa (tvrđa i kompaktnija masa od zgnječenog hleba), onda je to dete zapravo:

  • naučilo da oštrim predmetima može da se povredi ako ne upravlja njima pažljivo
  • naučilo da sedi i koncentrisano nešto radi
  • spremno da pravilno drži olovku
  • spremno da razmišlja i deluje organizovano na veoma malom prostoru (uviđate sličnost sa pisanjem?)
  • dovoljno snažno u prstima i šaci da nema odbojnost prema olovkama i pisanju kada za to dođe vreme.

A šta kad čačkalice dosade?

Naravno, čačkalice će dete da prevaziđe već posle nekoliko meseci, odnosno kada iscrpi njihove mogućnosti kroz nekoliko faza igranja čačkalicama:

  • Prva faza – prosto zabadanje čačkalica u plastelinsku masu
  • Druga faza – zabadanje velikog broja čačkalica u gustom poretku (sistematičnost, shvatanje da treba krenuti odmah u gustom rasporedu kako bi “prilaz” za ubadanje novih čačkalica bilo jednostavnije)
  • Treća faza – oblikovanje složenije figurice (osim proste grudve koja predstavlja ježa) sa manje haotičnim rasporedom čačkalica (npr zraci sunca, kraci hobotnice, noge stonoge)
  • Četvrta faza – pravljenje većih krhkijih figurica kojima čačkalice predstavljaju udove (ovo već može biti dosta kompleksnije a umesto plastelina možete koristiti krompir zbog veće čvrstine i manje frustracija tokom igre)
  • Peta faza – pravljenje “kula” ili “brvnara” od čačkalica bez plastelina i drugih veziva…

Naravno, čak i nakon ovih faza, čačkalicama se možete igrati još dugo, ili ih zameniti dužim štapićima za igru izvlačenja štapića iz gomile tako da se drugi štapić ne pomeri.

Kada dete dovoljno odraste, tj. dovoljno je zrelo da sitne komadiće ne ubacuje tek tako u nos, uši, usta, možete koristiti i druge “igračke” koje će održavati kondiciju prstiju i finu motoriku šake sve dok se ne otvori potpuno novi svet igre olovkom (crtanjem i pisanjem):

  • pasulj – može se koristiti za “crtanje” oblika slično kao i “bockice”, mogu se koristiti i različite boje pasulja
  • parice – metalni novac takođe može biti zanimljiv za igru, samo treba obratiti pažnju na higijenu
  • dugmići – manji su u prečniku od novčića, ali su znatno lakši pa takođe imaju svoje specifičnosti koje obogaćuju iskustva deteta
  • kuglice, lageri i klikeri – za razliku od ostalog navedenog, veoma ih teško kontrolisati na ravnoj površini pa se preporučuje da se njima igrate na površini koju ćete prekriti tkaninom zbog većeg trenja
  • niske – nizanje kuglica ili testenine na nit (kao kad se pravlje ogrlice)…

Šta ako nemate hrabrosti da sve ovo pokušate?

U tom slučaju dete će i sa tri godine još uvek imati problem da podigne čačkalicu sa ravne površine stola. Odatle pa nadalje – konac i igla, šraf i matica, dugme i rupica, kopča i minđuša… A onda, za par godina “mrzi ga/je da piše”, “ne ume da drži olovku”, “zamara se kad piše”, “sve se grči sa olovkom”, “učiteljica im daje nenormalno mnogo”…

U krajnjoj liniji, čačkalice možete i “zatupiti” – i dalje će biti dovoljno oštre da se ubodu u plastelinsku masu, ali ovim nećete postići mnogo.

Da biste razumeli koliko čačkalice mogu biti korisne za vaše dete, kao jednostavna vežba za prstiće, spustite samo jednu čačkalicu na ravnu površinu i pokušajte da je podignete (sa stola, sa kuhinjske radne površine, sa poda). Videćete da ni nešto tako “jednostavno” nije baš jednostavno i da će vam dva od pet puta čačkalica ispasti pre nego što stignete da je uhvatite čvrsto jagodicama prstiju (mame, ne važi se ako imate duge nokte 🙂

Ne dozvolite da potencijalne opasnosti upotrebe sitnijih “igračaka” uspore vaše dete u razvoju i ostave dugoročnije posledice! Nije dovoljno da se igra samo sa “bezbednim” igračkama, a svaku potencijalnu “opasnost” zajedno ćete izbeći!

Pratite Kamen Papir Makaze na Fejzbuku!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *