Dečja biblioteka – obavezna i pre nego što dete počne da čita

Dečja kućna biblioteka - najvažniji dečiji kutak u stanu!
Dečja kućna biblioteka – najvažniji dečiji kutak u stanu!

Kućna dečja biblioteka ima dublje značenje od nekoliko dečjih knjiga na jednom mestu. Posle ovog teksta biće vam jasno zašto morate da je imate u stanu čim vaše dete prohoda!

Napomena: Svi tekstovi i fotografije na sajtu www.kamenpapirmakaze.rs su autorski i molimo da ih ne kopirate na druge sajtove, forume, Fejzbuk stranice. Ukoliko želite da ih podelite sa drugima koristite link/URL ili dugmiće za deljenje na kraju teksta.

Ne mislimo da sva deca moraju jednog dana da “čitaju knjige”. Ali, sva deca će jednog dana čitati ugovore za posao, poslovna dokumenta, ugovore sa bankom ili mobilnim operaterom… Da bi to činila sa potrebnom pažnjom važno je da se od najranijijh dana naviknu na sam širi koncept čitanja:

  • koncentracija na jednu određenu radnju koja se nalazi na nekoj površini (danas papir, sutra monitor)
  • obraćanje pažnje na razne detalje i kad su knjigice sasvim u slikama (sutra će ti detalji biti slova i znakovi interpunkcije)
  • ideja da na tom papiru zapravo postoji nešto mnogo veće, trodimenzionalno, a da taj papir nosi neverovatnu količinu informacija na sebi koje samo treba znati raspoznati i protumačiti.

Da bi deca prihvatila čitanje na najbolji mogući način, umesto da im knjigice stoje na gomili sa drugim igračkama, izdvojite ih na posebno mesto – u kućnu dečju bibliotekicu:

  • polica – niži delovi neke vaše police za knjige
  • komoda od TV-a – dečja biblioteka može biti i sa vratancima koja bi se otvarala sa podsvesnim razumevanjem da se sad radi nešto ozbiljnije
  • fijoka (kao na slici sasvim gore) – neka niža postavljena fijoka koju dete može samo da otvori i pogleda u nju (usput će naučiti i da fijoke nisu za igranje i da mogu da priklješte prst)
  • kutija – posebna kutijica u koju mogu da stanu sve knjigice koje dete ima, i iz koje bi se uvek izbacivale eventualne igračke koje tu dospeju (kutija može stajati i pored kutija sa igračkama ali mora biti jasno da se u njoj nalaze samo i isključivo knjige).

Dečja biblioteka nije skupa a mnogo košta… ako je nemate

Kvalitet, veličina, cena, tema knjiga, postaje možda važna tek oko treće godine života, a naročito onda kada dete već može da čita slova. Do tada, važno je samo da ima bilo šta što liči na knjigu i što ima puno detalja. Naše knjižare danas su preplavljene lošim izdanjima za decu (koje pravi ko zna ko i ko zna gde), ali o tome brinite tek kad vaše dete malo odraste.

Verujte da i 20 knjiga može biti malo za dete od dve godine koje je prvu knjigu vrtelo u rukama kad je imalo godinu dana. Jednostavno postanu dosadne!

Sa zadovoljstvom će ih otvoriti nakon nekoliko dana ili nedelja na putu, ali ne očekujte da će svakog dana biti zainteresovano za čitanje istih 20-ak knjiga koje će znati napamet.

Naime, to što dete ne zna da prepozna baš sve elemente crteža u knjizi, ili što ne ume još uvek da priča, to ne znači da apsolutno ne razume sve što u knjizi vidi.

Zato se trudite da povećavate fond knjiga. A ako imate sreće da možete svake nedelje priuštiti novu knjigu, neke knjige možete pokloniti dalje tako da sve koje su aktuelne i dalje mogu da stanu u tu minijaturnu biblioteku.

Sa svojom bibliotekom koju ima već od prve godine života, sa idejom da na tom nekom mestu stoje njegove knjige, sa svešću da knjige nisu isto što i igračke, dete će razviti odgovarajući odnos ne samo prema knjizi – već prema “dokumentima” uopšte (čak i kada ih vidi na monitoru).

Jasno izdvojena dečja biblioteka je: tiha, sva važna, dostojanstvena, traži koncentraciju, traži mir, traži da se puste druge igračke iz ruke, traži da joj se priđe, da se izabere knjiga, ali i da se knjiga vrati na mesto nakon čitanja/pregledanja.

Vaše dete može imati svoju biblioteku i pre nego što prohoda! Stavite knjigice uvek na jedno isto posebno mesto, makar to bila i gomilica pored TV-a. I svaki put samo jednu knjigu uzimajte odatle i vraćajte posle čitanja. Dete će ovu vašu pažnju prema knjigama usvojiti i nastaviti da je prati i kada prohoda.

Iznenadićete se kada vaše dete već sa godinu i po dve odlazi do svoje biblioteke, pažljivo bira knjigu koju sad treba da čitate zajedno, donosi je i posle vraća da uzme drugu knjigu.

U tom trenutku to će biti knjige, ali već sutra isto tako će se ponašati prema džemperima iz ormara, prema obući u predsoblju, prema suđu u kuhinji.

Dete koje pošaljete po knjigicu i stavite ga u krilo sa svega godinu dana da sa njim zajedno prelistavate bilo kakvu knjižicu oduševljavajući se onim što se u njoj nalazi i stalno izmišljajući nove priče na osnovu istih slika, to dete će isto to raditi šest meseci ili godinu dana kasnije – sasvim samo.

Samo će otvoriti svoju biblioteku, samo će izabrati knjigu, samo će sesti da je prelistava, samo će je vratiti u biblioteku i uzeti drugu.

Preporuka: Valjalo bi da vas dete povremeno i vidi kako čitate. Ovo je naročito važno oko četvrte-pete godine kada knjige postaju sve “dosadnije” – sve je više teksta a sve manje slika.

I opet – nije jedini cilj da naučimo dete da čita, nego da ozbiljno pristupa bilo kakvim pisanim dokumentima!

Tek kad smo naučili dete pomoću kućne biblioteke da se sa pažnjom odnosi prema knjigama, tek tada možemo uopšte razmišljati o tome da ga naučimo da čita, i da razume ono što čita.

Ako bismo izdvojili samo jednu, najvažniju stvar, za prvu kućnu biblioteku vašeg deteta bio bi to jednostavan savet:

Dečja biblioteka mora biti detetu na dohvat ruke!

Da, već možemo da vas zamislimo kako odmahujete glavom da je to nemoguće”” jer će rasturati i cepati knjige (“ne znate vi ovo moje dete!”). To bi se verovatno i dogodilo kada biste odjednom uneli u kuću 10 knjiga i stavili detetu na dohvat ruke.

Da vama sada neko donese 10 mašina za 3D štampu ni vi ne biste znali da se ponašate sa njima. Ali da je neko držao te mašine u hodniku kojim ste prolazili, pa povremeno tako stajao da popriča sa vama pored tih mašina, pa vas povremeno zamolio SMS-om samo da ih uključite… Lakše biste naučili na njima da radite nego da vas jednog dana samo stavi pred mašinu i pokušava da vas nauči sve od pristupa do uputstava za korišćenje mašine za jedan dan. Ne očekujte od deteta ono što ni vi ne biste prihvatili.

Složićete se da je daleko manja verovatnoća da dete cepa knjige ako ispratite sve savete iz ovog teksta?

Pocepana knjiga je i dalje knjiga, naročito kada je reč o slikovnicama. To što je pocepana ne znači da treba da je sklonite. Naprotiv! Insistirajte da se čita i ta pocepana i dete će primetiti da je to sada teže činiti nego sa onim knjigama koje nisu pocepane. Ubrzo će prestati da ih cepa.

Naravno, za nagradu i nesporni užitak cepanja papira, može dobiti nevažne papire koje ćete mu svečano predati za cepanje – od koverata Infostana do flajera koje vam ubace u sanduče.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *